субота, 27. фебруар 2010.

Vetar



Vetar
taj drevni konjanik
miriše na daljine
i na retko bilje
Njegov duh
je star od znanja
i od tajni
Ne usuđuj se
da ispružiš ruku
da ga ubereš,
nije on ma koja biljka -
ostavi ga da sudi
zemlji i poljima žita
zrelim od vremena.

Rada Rajić-Ristić

3 коментара:

  1. Šetnja po žitnom polju, dok vetar njiše klasje za mene je ravna nebeskom spokoju....

    ОдговориИзбриши
  2. Alexandra, hvala Vam na paznji koju posvecujete citanju mojih stihova

    ОдговориИзбриши
  3. Lepa pesma rado!
    Cestitam...
    Zeljko

    ОдговориИзбриши