петак, 05. март 2010.

Tvoj osmeh



Rukama nevinijim od nevinosti
uhvatila sam sunce
i hitnula ga na tvoje usne
od mramora,
tako je rođen tvoj osmeh.

Rada Rajić-Ristić
iz zbirke "Ikone i trnje"

3 коментара:

  1. мада многи кажу да у поезији не треба тражити логику, да је треба прихватити таквом каква јесте (каква нам је понуђена), склон сам - а мислим да то и многи други раде - да преиспитујем исказано. ухватим себе како сатима анализирам један стих. ако не успијем да пронађем извјесно логично објашњење , сматрам пјесму неуспјелом.

    много сам размишљао о овим ТВОЈИМ стиховима. у први мах ме нервирао стих „рукама невинијим од невиности“, питао сам се на шта ли је аутор мислио писајући га... а онда сам га на крају „као сасвим логичним“ и прихватио.

    „невинјие од невиности“ за мене би биле само ДЈЕЧИЈЕ РУКЕ - само дјечије руке су у стању измамити осмијех на мраморним уснама (са мраморних усана), а тај осмијех је онда најљепши осмијех на свијету...

    трагајући за логиком у наизглед нелогичном, изнађох ДУБИНУ у исказаном и прихватих ове стихове са ОДУШЕВЉЕЊЕМ

    ОдговориИзбриши
  2. Draga pesnikinjo, mene je stih o kome je Miro dugo razmišljao neodoljivo podsetio na jedan iz pesme Vesne Parun
    "Ti, koja imaš ruke nevinije od mojih..."
    i, nekako sam znala šta si njime želela da kažeš. A to što si rekla, manje od značenja "nevinije od nevinosti" je silimna kojom se uspe "sa mramornih usana izmamiti osmeh". To može samo Istinska Ljubav. Pozdravljam te i zahvaljujem na ovoj i ovakvoj pesmi

    ОдговориИзбриши
  3. Rada Rajic -Ristic14. март 2010. 08:02

    Dragi moji citaoci, veoma sam srecna sto komentarisete moje stihove, jer to znaci da su vas zainteresovali i da pesnik ne ostaje sam u toj svojoj pesnickoj odiseji, nego ga pomno prate citaoci istog senzibiliteta...Hvala vam!!!

    ОдговориИзбриши