петак, 02. април 2010.

Hram Svetog Save


Žuriš u visine ponosno,
tamo gde nebo
od oblaka plete vence.
Tvoje kupole su oči
kojima bdiš nad nama
i dok nazdravljaš sa vremenom
ćutiš,
ćutanjem potvrđuješ
naše postojanje.
Postojimo -
a kao da nas nema.
Drugi nas gaze.
Na vrata neumorno kuca
surovo vreme,
a mi smo prinuđeni
da mu otvorimo.
Na tvojim oltarima
šćućurile se naše molitve:
"Spasi nas sad
i čuvaj uvek."
_________________________

Rada Rajić-Ristić

Iz zbirke stihova "Srbija u srcu" ("Serbia nel cuore")-2005.god.

2 коментара:

  1. Dugo i bolno je rastao, stasavao u mukama srpskim, odolevao svemu, a sad svetli, blešti i ječi zvonima nadaleko... Naš ponos, naš Hram!
    "Tvoje kupole su oči
    kojima bdiš nad nama..."
    su jednostavni a divni stihovi, kao što je istina uvek jednostavna. Pozdravljam te!

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala draga, Todora na tvojim redovnim posetama. Taj hram je ogledalo nase sudbine.

    ОдговориИзбриши